Informacione Tehnologije - Srbija

Za novu milijardu izvoza IT potrebno je zaposliti još 10.000 informatičara

Zbog toga je potrebno povećati kvote za studiranje informatike na fakultetima, rekao je danas Nikola Marković, iz Društva za informatiku Srbije na tribini Motivacija i doprinos IKT sektora za prijem Srbije u Evropsku uniju.

Prema njegovim rečima povećanje broja kadrova koji su eksperti za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) je ključni rezultat za naš napredak u ovoj oblasti.

Prema njegovim rečima oko 90.000 ljudi radi u IKT kompanijama. U 3.768 IT kompanija zaposleno je 44.000 programera.

Naš izvoz softvera je veći od rasta domaćeg IT-ja i IT kompanije su  primorane da plasiraju svoje usluge u inostranstvo pošto je rast domaćeg tržišta oko 10 odsto na godišnjem nivou a potencijal našeg IT sektora je daleko veći.

– Srbija je srednje razvijena IT država. Mi smo to bili i pre 30 godina, ali posle toga smo išli u sunovrat i tek u poslednjih četiri ili pet godina predstavljamo srednje razvijenu državu. Srbija ima kvalitetne IT aplikacije, elektronsko i digitalizaciju poslovanja, proizvodnju IT opreme i softvera. To su atributu koji nas kvalifikuju da budemo ravnopravni u EU u pogledu IKT-a. Srbija kao država 65 odsto svog izvoza plasira u EU i zato postoji toliki interes za EU. IKT sektor oko 65 odsto svog proizvoda plasira u EU, 15 odsto u  SAD i na sve ostale izvoze otpada 20 odsto. Ovde se vidi da smo orijentisani na EU i SAD kao mesta gde možemo da  plasiramo naše IT usluge – objasnio je Marković.

Prema anketi koju su sproveli među informatičarima da bi čuli mišljenja o interesu IKT sektora za ulazak Srbije u EU, vidljiva je orijentacija IT kompanija na tržište EU.

Od EU se očekuje da poraste naše tržište, da se unapredi proizvodna struktura i da izvozimo znanje. To je bitna nova karakteristika da se u strukturi onoga što izvozimo pojavljuje znanje.

Na pitanje koji su očekivani korisni efekti za IKT sektor od prijema Srbije u EU najveći broj učesnika smatra da je to lakši pristup na nova tržišta u državama članicama EU (68,5 odsto ), zatim ukidanje postojećih ograničenja za poslovanje u državama članicama EU (51,5 odsto), brži transferznanja i tehnologija (50,8 odsto).

Na pitanje kako IKT sektor može doprineti bržem prijemu Srbije u EU većina učesnika smatra da je to kroz standardizaciju poslovanja. Uz to, smatraju da će podržavanjem usaglašavanja pravnog sistema Srbije sa pravnim sistemom u EU i podsticanjem vlade i nadležnih organa da sprovode definisane mera za za prijem u EU, uz kontinuirano informisanje o stanju priprema, najviše doprineti bržem prijemu.

Jelena Jovanović, iz Privredne komore Srbije, navodeći šta je sve Srbija uradila u ovoj oblasti kao bitnu je navela stratergiju za razvoj veštačke inteligencije. Pokret za otvaranje podataka, koji je aktican u Evropi kako bi se donela dodatna vrednost kompanijama je nešto što treba da uradimo i pozovemo institucije da otvore podatke. Postoji  niz stvar koje sami možemo da uradimo uz malo dobre volje i dobre organizacije, koje mogu doneti veliki korsti IT sektoru.

– Kada govorimo o izvoz IT sektora otprilike se računa da 10.000 divelopera donese milijardu evra. Zašto ne govorimo o razvoju domaćih IT rešenja, o podizanju našeg startap ekosistema. Država ima inicijativu Srbija inovira gde su četiri super klastera, ali mislim da možemo da uradimo više. Moramo da napravimo takvo okruženje da ljudi koji rade za IT kompanije neće želeti da odu iz zemlje – smatra Jovanović.